Kako mi je blog upropastio život

Čitali ste vjerovatno “ svjedočenja” osoba koje su preživjele kliničku smrt.

-Cijeli život mi je prošao pred očima.

Rečenica koja se pojavljuje u svakom od tih svjedočenja.

Ne, nisam ja preživjela kliničku smrt. Nisam bila ni blizu. Bila sam samo “socijalno mrtva osoba”, iako je moje tijelo nastavilo da živi.

Krajičkom oka ugledam staru želju ispisanu na papiru.

Želim bar jednom da napišem i objavim nešto.

Dječji san, sanjan u nekom drugom vremenu. U drugačijem obliku. Nikada do kraja dosanjan. Počeo je da mi se mota po glavi. Nisam željela da se mučim i trošim svoje vrijeme ako nemam nikakav potencijal. Tako je nastao “probni tekst” koji sam poslala na lokalni portal. Objavljen je…. Bilo mi je drago, ali šta dalje?

Sjetim se obuke u Media centru. Neke stvari sam pamtila a neke guglala. I tako postadoh Brlog Inženjerka.

E nije to išlo lako. Nekako sam završila školu, ali su praznine ostale.

Negoslava me svojim komentarima, stalno bezuspješno vračala “na pravi put”. Hvala joj na tome. Sjećam se da sam poslije svakog objavljenog posta iščekivala  samo njene komentare.

Često sam u sebi mislila” Ma napisat ću nekad valjda nešto što će se i tebi dopasti”.

Jaoooo sreće moje poslije njenog prvog lajka. Mislila sam da napokon napredujem.

Ustvari uspjela sam da se riješim samo greški u kucanju.

Što li sam i dalje pisala, ne znam? Bilo je jače od mene.

Olja je uvijek bila tu kad mi je trebao savjet. Iako je nisam poznavala bila sam slobodna da joj šaljem poruke. Uspijevala je da mi pomogne da riješim mnoge nedoumice.

Stalno sam učestvovala na nekim konkursima bila pozivana na razne dodjele, ponekad i dobila neke nagrade. Pa opet vidjela sam da nešto nije kako treba. Tačno sam osjetila. Ko onaj zupčanik što preskače. Čini ti se da radi, a opet vidi se da nije sve kako treba.

Aleksandra je bila ta koja je rekla: Pa jebo te Bog!!! Ljubim je zbog toga.

Znam da i dalje pravim greške, ali šta ću? Dok pišem pokušavam da se sjetim njenih savjeta. Ne uspijeva uvijek.

Siniša je od početka bio ko anđeo čuvar. Toliko je brinuo da se ne odam svetom trojstvu (seksu, strahu i smrti) u svojim pričama.

Upoznala sam mnogo novih prijatelja. Sprijateljila se s nekima koje nisam upoznala.

Zamalo da zaboravim pomenuti Vešticu koja me uvijek nasmije. Ivanu zbog  tehničkih savjeta. Mirnesa koji me oduševi. Shoneta koji,,, čini mi se ponekad razmišlja kao i ja. Željku i Zoranu pred kojima je budućnost. Sofiju koja mašta za 10. Fridu, zato što je poput nježnog cvijeta…. Izvinite ako sam nekoga zaboravila. Zaboravna sam, pisala sam već o tome.

Jedna moja prijateljica je pročitala par priča sa bloga. Učinilo joj se da je shvatila sve. I mene i moje priče:

-Imam utisak da si ti onaj glas iz naroda, rekla mi je.

-Jebo te!!! Nisam željela da budem glas. Ja nisam glas!!! Ja sam samo narod,,, bezoblična masa.

Eto tako mi je blog upropastio život. Ne mogu više da budem samo žena, majka, domaćica… Ne želim da budem ni glas, ni narod. A ne mogu prestati ni da pišem.

Pitate se možda zašto sam baš ovu sliku izabrala za post? Upoznala sam mnoge influencere, ovaj me oduševio.

 


25 thoughts on “Kako mi je blog upropastio život

  1. “Želim bar jednom da napišem i objavim nešto.” Želim i ja. I da odštampam, da ta poezija ima tijelo od papira i slova. Ako ja to ne uspijem za svog života, ostaviću nekome svome u amanet.

    Liked by 2 people

  2. Znaš, uvek ima nekog ko prepozna u tvome, našem, mome pisanju, vibracije koje mu legnu (na dušu) i…vraća se. Ti su oni pokretači koji kažu; Ima svrhe. Upravo je to ono za čim dok pišemo tragamo i trajemo, svrsishodnost.
    Srećno u traganju i pisanju.

    Liked by 2 people

  3. Pričale smo o tome, onomad u Bg i mislim da smo ti i ANM i ja objasnile otkud to naše mešanje u tvoje pisanje: kad u nekome osetiš potencijal, a on još nije definisan i može se ostvariti u punom sjaju s malo ili malo više truda, šteta je ne podstaći ga da tako i bude. Na svu sreću, ti si od onih na koje se primaju ti, nadasve dobronamerni saveti i primedbe. Da nisi takva, ne bi ni bila danas tu gde jesi.
    Da se razumemo, svi mi možemo bolje i od svih nas postoje mnogi i mnogo bolji, tj bolje pišu, ali svrha našeg postojanja na ovim adresama nije da tapkamo u mestu, već da makar malo napredujemo. A ti si najočigledniji primer za to.
    Zbog toga mi i nije krivo što sam se mešala u tvoje pisanje, nepozvana. No, zbog nekih neprijatnosti koje sam doživela od onih koji “sve znaju” ili od onih koji su me kovali u zvezde dok im je moja podrška značila, a onda okrenuli ćurak toliko da sam postala “krivac” za sve njihove promašaje i neuspehe u životu, prestala sam “da se mešam”. Nadam se da će ipak uvek biti nekih poput nas koje si imenovala, i koji će bar neko vreme imati volje, vremena, živaca i znanja, da nekim novim Žužama pomognu da pokažu svoje pune potencijale i ostvare svoje snove da pišu dobro i da to što pišu neki, mnogi ljudi, vole da čitaju.

    Liked by 2 people

  4. Можда ниси приметила,али ти си утицала на мене још и више. У време када су ме мало разапињали ти си међу реткима питала како сам…и стално ме подсећаш да ће доброта спасити овај свет. И знаш,ћутање је најлепша поезија то сам схватио. И још нешто,ти си једина која се још увек повремено враћа мојим текстовима,због чега сам ти дубоко захавалан. Што се мене тиче сваки текст ти је за нијансу бољи од предходног. Најлепше те поздрављам душо предобра.

    Liked by 2 people

  5. Ja ne znam šta da napišem posle Siniše. Volim tvoj stil pisanja, trudim se da ispratim svaki tvoj novi tekst. Uživam u tvojim pričama. Možda je i vreme da pređeš na sopstveni domen..razmisli o tome 🙂 Usput, i kod Šoneta videh isti nasov, da li je ovo neka nova blog igrica?

    Liked by 2 people

    1. Da u pitanju je izazov. Sofija je započela igru. Siniša je i mene ostavio bez riječi. On me baš “svojski” pohvalio. Razmišljala sam ja o sopstvenom domenu. I sad ponekad razmišljam o tome, ali eto nikako da to stavim na listu životnih prioriteta. 😉 🙂

      Liked by 2 people

  6. Одаћу ти једну тајну.Пре пар година направим сајт брату,ја сам га уређивао њега је то мрзело.Почео са објављивањем песмица,текстова…и онда се јави “Вип блогерка” која му може помоћи да му текстови буду читанији,бољи,сарджајнији.Мени би смешно,али хајде да одговорим на коментаре,и тако занимљиво је било.Смешно ми је било да не помислите свашта,нисам му у биографији написао да је члан Удружења књижевника Србије,да има објављених пар књига песама,и једну кратких прича…зато слушај само своје срце јер тако увек напишеш прелеп текст.

    Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s