Vikend u Đerdapskoj klisuri

Postoje ljudi koji do tančina isplaniraju svako svoje putovanje ja nisam jedna od njih. Još krajem februara krenula su pitanja: šta će da mi kupe za 8 mart?! Odmah sam im rekla:

-Ove godine ne kupujte ništa poklonite mi svoje vrijeme. Ako sve bude kako sam planirala idemo na put. Kako to kod nas uvijek biva trebalo je ukalkulisati sve poslove, slobodne dane i radove u polju koji su polako krenuli.

Uglavnom tek u petak veće bili smo sigurni da putujemo. Dok sam pakovala šta da ponesemo, odjeća, obuća, kišobrani, grickalice sokovi….. Počeli smo pričati o prenoćištu. Već sam znala da u Nacionalnom parku Đerdap želim posjetiti Lepenski vir, Golubačku tvrđavu, i manastir Tumane. Pade mi na pamet da prenoćimo u manastirskom konaku.
Manastir Tumane je inače poznat po velikom broju osoba koje su lijek za svoje bolesti našle u manastirskim molitvama. O tome možete pročitati više na njihovom zvaničnom sajtu. Bitno je ipak planirati putovanje i konak na jednom ovakvom mjestu najaviti nekoliko dana prije. Zbog velikog broja posjeta i majstora koji su radili na restauraciji mogućnost da tu provedemo noć je otpala.

IMG_20200307_183946
Složili smo se da je Lepenski vir predivno mjesto koje treba posjetiti bar jednom. Još kad sam ko dijete učila o ovom mjestu poželjela sam da dođem. To mi je bilo tu negdje odmah do odlaska u Peru 🙂

Do muzeja je uređeno šetalište. A unutra WOOOOW!!!! Prvo smo sagledali dokumentarac iz 60 i neke o početku iskopavanja na ovom lokalitetu. Sve od deda Miloja na čijoj livadi su kopali do pronalaska eksponata. Kako je ta nekadašnja lokacija na kojoj su vršena iskopavanja sada pod vodom zbog izgradnje hidrocentrale cijeli lokalitet je izmješten. U drugoj prostoriji je muzejska postavka. Pa onda virtuelni prikaz nekadašnjeg izgleda sela sa lokacijom pronađenih eksponata. Unutra je moguće kupiti suvenire, osvježiti se, otići u wc, a u cijelom kompleksu ima i internet. Sa druge strane na otvorenom je replika nekadašnje kuće.

IMG_20200308_095839

(više fotografija iz Lepenskog vira možete pogledati ovdje)
Golubačka tvrđava je zaista prelijepa i sigurno nikada nije izgledala ovako impozantno. Da bi se dovela u red i otvorila za posjetioce izmjestili su put koji je do prije desetak godina vodio kroz njene zidine. Mjesto je odlično za foto-sešne, treba znati da se fotografisanje profi aparatima plača, a dronovi su zabranjeni.

IMG_20200308_110345

(više fotografija iz Golubačke tvrđave možete pogledati ovdje)

U ovom srednjovjekovnom istorijskom spomeniku vidljivi su dijelovi prošlog vremena. Prvi put se spominje 1335 godine.Podijeljena je na nivoe. Od težine obilaska zavisi cijena ulaznice. Mi smo obišli zelenu (najlakšu) zonu. Ostale su bile zatvorene zbog radova.

Kako je otpala mogućnost konaka u manastiru, a ništa nismo rezervisali parkiramo automobil u park u Golubcu. Park inače ima besplatan internet i tu za par minuta nađemo smještaj,,, ustvari cijeli sprat smo platili nekih dvadesetak evra. Za taj novac bilo je i više nego luksuzno. Toplo čisto, topla voda, kava čaj… i što je najvažnije dovoljno privatnosti. Sve pohvale za “prenoćište Seka”. Otišli smo i do Donjeg Milanovca. Muzej im je bio zatvoren, ali smo zato uspjeli obići grad i slikati se sa mamutom.

20200308_075945

(više fotografija iz Nacionalnog parka Đerdap možete pogledati ovdje)

Ono što nismo znali prije polaska je mogućnost izleta do obližnje Rumunije. Naime povratna karta brodom je 5 eura po osobi ili 20 eura za automobil. Kako smo se spremali na brzinu pasoše smo ostavili kući. Tako da smo ovo preskočili. Duž Nacionalnog parka Đerdap postavljene su klupe, stolovi i pokretni wc. Mislili su o ekologiji. Prilično je čisto.

Kao navigator dobila sam doživotni otkaz. Ostavili su mi samo mogućnost planiranja putovanja. Put za koji sam mislila da je najkraći i kojim sam nas odvela do Golupca gugl-mape još nisu ucrtale,,, niti mještani okolnih mjesta koriste. Uvijek je bolje držati se navigacije i ne razmišljati dok gledaš u kartu.

Sve o ovim mjestima moguće je naći na netu. Nisam se bavila istorijom ni činjenicama. Ovo je samo dio turističke ponude Nacionalnog parka Đerdap, i moj lični doživljaj.


12 thoughts on “Vikend u Đerdapskoj klisuri

  1. Посестримо по Лепенском виру, потпуно те разумем. Обишла сам пола света, а дотле ко зна када бих стигла да не беше немачких блогера са којима смо обилазили Србију. Додуше, у Тврђаву се још није могло тада, али се каним поново у том правцу, како ради ње, тако и ради поновне вожње по Дунаву, јер од свега на путовањима, вожњу бродом најволем.
    Верујем да су и твоји бар упола као ти уживали.

    Liked by 1 osoba

  2. Да сте наставили још мало напред, видели бисте и Велики казан, место на којем је Дунав најужи у свом току и фасцинантне пејсаже праве камене клисуре, на можда 35-50 километара од Доњег Милановца. Тамо је и Трајанова табла, али и лик цара Дакија исклесан у стенама. Штета само што нисте заокружили излет тим призорима, али ваља имати времена за све, а тога је данас најмање.

    Liked by 1 osoba

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s