Ljubav ili zakasnela reakcija

Nije se usuđivao da joj predloži da se preseli kod njega. Plašio se da bi je svakodnevna promaja koja je opasno duvala iz njegovog frižidera oduvala u nepovrat. To što se uporno trudio da poručuje hranu samo mu je još više odmagalo. Novac je nestajao brzinom svjetlosti, a o nekom skorijem lijeganju para na račun nije bilo ni govora. Jutros kad se nije onesvijestio od nekoliko objava. Nije se pošteno ni probudio a već je bio u grupi. Zanimalo ga je šta će da ga dočeka a onda mu krenuše notifikacije. Neko ga je uporno tagovo i u komentarima pisao imamo dogovor.
“Kakav dogovor, sve te jebalo?!” Vrati se nekoliko puta i shvati da je u pitanju prodaja knjiga. Šta će mu sad koji Đavo knjige. Još malo neće imati ni za lizala a ovamo mu neko uvaljuje kamaru knjiga.
Taman pođe da kucka komentar “Izvini slučajno sam lajkovo nisam planirao nikakvu kupovinu…” kad se sjeti da je on administrator i da je njegova obaveza da isprati već postignuti dogovor dva člana. Osjeti olakšanje i sjede na stolicu.
“Još sam mogao ispasti i budala da sam posao komentar! Zamisli da ga je Olivera vidjela!!! Ipak imam bar zrnce sreće. Samo ovako ne može ostati. Hitno moram početi da zarađujem lovu inače me čeka post na vodi i život bez Olivere. Uvjerio se već da od slanja mejlova nema neke vajde. Ovi iz fejsbuk grupe se jesu upecali na njegove kvalifikacije, ali tu nije bilo love. Ponovo uđe na fejsbuk i poče da skrola svoje prijatelje. Mora da između njima ima bar jedan koji će mu ponuditi kakav-takav posao da premosti ovaj period vegetacije. Do kraja dana dobio je ponudu da iskrči jednu livadu na periferiji i da se sutra dođe ko berač na jednoj plantaži malina. Dnevnica je doduše bila primamljiva, ali pomisao da će provesti dan na suncu i bez fejsbuka ga je mučila. Na kraju odluči da stisne zube i krene da zaradi nešto novca. Koliko god da je njegova odluka bila čvrsta unutrašnji nemiri i bitke koje je vodio u sebi zbog poljuljanog ponosa mu nisu dali da se naspava. Umoran i nenaspavan bio je na nogama već u četiri sata. Automobil je došao po njega odmah ispred stana. To je u memoriji upisao kao jedan veliki plus. Usput je šofer pokupio još nekoliko ljudi mahom žena, a na livadi je shvatio da osim jednog penzionera za koga se poslije ispostavilo da je vlasnikov čiča nije bilo više muškaraca. Uzeo je kanticu i zadužio red. Brao je i povremeno provjeravao stanje u grupi, slao je i odgovarao na poruke, nije ga brinulo što su svi ostali prešli u drugi red dok je on bio tek na polovini prvoga. Riješio je da lovu pošteno zaradi, a poprilično je sumnjao da ostali tako rade. “Mora da preskaču i beru samo one krupne. Baš ga briga vidjet ćemo poslije ko ima više.” Zaprepastio se kada je za doručkom shvatio da nije nabrao ni trećinu koliko su ostali nabrali. Čak je i jedna klinka od petnaestak godina nabrala tri gajbe više od njega.
“Kako jebem im sve? Nísam valjda ja najkilaviji ovdje!” Morao je da mijenja svoj način rada isključi mobilne podatke na telefonu i čvrsto odluči da više ni u VC do kraja dana neće ići. Ima da bere bar da ih stigne. Nije računao na to da njegov način života nije naviknut na ove uslove, da nikada nije morao raditi na normu i postići određeni rezultat tj. kilažu u ovom slučaju. U sebi je proklinjao svoju nesposobnost. Znao je da može, da bi trebao uraditi više, ali na ubranim gajbama se to nije vidjelo. Na kraju dana gazda ih isplati. Njemu bi neprijatno kada je shvatio da je njegova zarada upola manja od zarade one djevojčice i da nije ni blizu onome čemu se juče nadao.
“Izvinite ljudi imam nekog posla moja kćerka će vas odvesti kući vidimo se sutra. Ako neko ne dolazi javite se da ga ne čekamo ujutru.”- reče gazda i ode u kuću. Mirko slomljen od umora i nezadovoljan sobom sjede sa ostalima u auto i uze telefon. Imao je 296 nepročitanih poruka u grupi, a Olivera mu je poslala trinaest poruka. U onoj trinaestoj je bila već vidno bijesna na njega zbog njegovog neodgovaranja. Nazvat će je čim uđe u stan, u autu je bila poprilična gužva. Nije htio da ostali slušaju njegov razgovor. Na kraju je ostao sam sa gazdinom kćerkom. Dok je izlazio ona otvori prozor i dobaci mu:
“Vidimo li se sutra?” Zastane na trenutak nagnu se prema njoj i odgovori:
“Vidjjet ćemo se i sutra!” za prekosutra nije bio potpuno siguran ali probat će još jednom. Nije volio neuspjehe, poslije današnjeg dana bio je i umoran i slomljen od sopstvenih pokušaja da nadmaši sebe. Zamalo se sudari sa nekim kada se odmicao od auta. Okrenuo se da vidi ko je u pitanju. Iza njega je stajala Olivera bijesna kako puma. Tačno je video varnice bijesa koje su iskrile u njenim očima.
“A vidite se sutra? E pa gledajte se svakoga dana. Nemoj više slučajno da mi šalješ poruke. Ja budala mislila da ti se nešto desilo. Brinem se ko blesava, a gospodin se voza sa curama.”
“Čekaj da ti objasnim..!” – ali nije ni sekundu sačekala. Okrenula se na peti i žurno se počela udaljavati od njega. Pokuša da potrči ne bi li je stigao, ali noge ko federi starog kreveta nisu se ispravljale.
“Olivera!!! Olja!!!” – dozivao je ali ona se nije zaustavljala.
“Jebem ti pare i maline!” – mrmljao je bijesan dok se penjao nazad u stan. Prvo ću da se istuširam pa ću onda pokušati ponovo sa njom da razgovaram.

Nastavit će se….

Svi dijelovi ove priče su ovdje


Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s