Bez karte za Holivud

Često se dopisujem sa mojima rasutim od Sidneja do Njujorka kad završimo sa onim „kurtoaznim pitanjima“ vezanim za zdravlje i porodicu obično pitaju:
„Kakvo je tamo stanje? Bune li se ljudi za nešto?“ I što više razmišljam o ovim pitanjima sve više shvatam da mi uglavnom nemamo primjedbi.


Pročitam ponegdje na portalima skočila cijena, ali smanjite potrošnju i ne sekirajte se. Evo i ne sekiramo se ili to bar ne pokazujemo. Zdravstveno osiguranje ne pokriva liječenje. To nije bitno, nema veze. Na zdravlju najviše uštedimo. Kad nešto zaboli sačekamo pa ako ne prođe za godinu ili dvije onda se naručimo na pregled.
Hvala bogu svi smo školovani. Svi sve znamo. Znamo da će umrijeti oni što su se vakcinisali. Potpuno smo sigurni da će i oni nevakcinisani sto posto umrijeti. Znamo da bolesti treba liječiti, također znamo da je lijek i luk i čaj i list kupusa. Od kako se pojavila korona u lijekove smo uvrstili i miris tamjana.
Posao nije problem. Zna se koji su poslovi za nas, a koji za njih. I odmah da znaš najebo si ako si naš. Još više si najebo ako si njihov samo dok volontiraš. I ne znam kako al pristali smo da pošten rad mijenjamo za sadaku. Pa se trudimo da smo na spiskovima šta god da se dijeli, i onda kad nam to što se dijeli uopšte ne treba. Kad već nismo u poziciji da krademo, vodimo se onom daj šta daš.
Ništa nam više ne smeta pa ni to što redovno plaćamo usluge koje nemamo. Redovno plaćamo stotine kanala, od kojih je polovina zatamnjena i nikom ništa. Ne smeta nam! Ne smeta nam vala ni što se ovi koji nas informišu ne mogu dogovoriti ni oko jedinstvene vremenske prognoze. Ko da na nebu imamo tri sunca.

Ovi u inostranstvu kažu da su zabrinuti zbog naše političke situacije, a mi ko slijepci i ne primjećujemo da tu ima bilo kakve situacije. Nama se decenijama ništa nije promijenilo, ni kod nas ni kod njih. Čitamo i mi šta se dešava, ali bez ijednog treptaja.
Nismo ni okom trepnuli kad se engleska odcijepila od unije. Ona ionako nije bila među prvih deset na listama naših emigranata. Španci nemaju pojma kako će sastaviti od plate do plate sa osamsto evra. Možda bi trebali doći kod nas da vide šta sve učinimo samo sa polovinom tog novca. Sele se krize iz države u državu sve da bi Evropa malo stala na noge. Nema plina i ne treba nam ima šta ima. Mi smo narod sklon improvizacijama. Pravili smo i automobile i šporete od drveta.


I tako dok razmišljam o narodu pade mi na pamet nekoliko replika iz onog filma „Tri karte za Holivud“:
„Ovaj narod je neprijatelj ove države. Ovo nije naš narod. Nama ne treba ovakav narod. Mi ćemo stvoriti drugi narod, bolji, ljepši…“ – potpuno su mi se uklopile u ovu priču.
Samo ne znam stvorismo li taj novi narod ili smo ga uvezli onako ispod žita, na mala vrata da se manje primijeti. U CV među vještine uvrstili smo aplauz od dvadeset decibela za vrijeme stranačkih okupljanja, i koji decibel više ako je ispred nas glavna faca.
Ne kažem bilo je situacija desi se da se iskupi poneka šačica ljudi da se usprotivi… Nešto ko njima smeta. Ali onda se pojavi ovaj drugi, bolji, ljepši narod i počne da viče:
„Nema ih ni stotinjak!! Oni nisu neki ljudi! Uostalom ko zna ko ih za ovo plača!'“


Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s